.......evo jedna tuzna ljubavna prica.........
Od kada znam za sebe, znam i za nju. Zvala se Ana, imala je smedju kosu, smedje oci i mogu slobodno reci da je bila najsladja i najsimpaticnija devojka u gradu. Ali ona toga nije bila svesna. Uvek je zelela da bude opasnija, bolja riba od drugih. Da nije bilo te njene sulude zelje ne bi bilo ni ove price.
Imala je 16 godina, bila je drugi razred srednje skole. Uvek je bila odlican djak, lepa kao lutka, pametna kao pcelica, ali lakomislena.
U osmom razredu osnovne skole po prvi put je osetila bol, ali onaj pravi. Po prvi put je osetila sta znaci izgubiti ljubav, po prvi put joj se ucinilo da nema razloga za srecu. Povukla se, nije nigde izlazila, od one vesele i nasmejane devojke koja je zivela za izlaske nije ostalo ni traga. Isla je u skolu, ucila za prijemni, pokusavala da preboli Marka i njihovu neostvarenu ljubav. Cekala je leto.
Polozila je prijemni, upisala se u skolu koju je zelela. Marka jos nije bila sasvim prebolela, ali joj je dosadilo da place zbog njega, da pise tuzne stihove, slusa "njihove" pesme, zatvara se u sebe.
Pocela je da izlazi, da se ludira, da se zabavlja. Svake nedelje je imala novog decka. Nijednog nije volela, zezala ih je, svetila im se zbog bola koji joj je Marko naneo. Jos ga je volela, ma koliko se trudila da to sakrije. Takvo ponasanje ju je drzalo malo vise od godinu dana.
Onda je upoznala Dragana. Bio je pet godina stariji, imao je najbolja i najskuplja kola, najbrzi motor, kucu koja lici na hotel, crnu kosu, crne oci, "lice andjela" kako je govorila. Medjutim, ono sto sam ja znala, a ona nije mogla pored opcinjenosti njime da primeti, je da se ispod tog lica andjela krije nesto drugo.
Dragan je imao 21 godinu, nie nista studirao, ziveo je na racun roditelja, menjao je devojke tri puta na dan, pio, pusio, ponekad se i drogirao. Nije bio ni neki lepotan, ako cemo iskreno. Medjutim, bio je veliki sarmer, ribe su padale na njegove fore, mirisao je na najskuplje parfeme, uvek je bio lepo obucen - jednostavno, devojke su sekle vene zbog njega.
Ali, moja Ana nije. Njoj je bila dovoljna lekcija pod imenom Marko da shvati zlatno pravilo: ako decko pored tebe ima jo 2-3 devojke nije vredan truda, ima onih za koje mozes biti jedna i jedina. Dragan je prema njoj bio takav u pocetku. Zabavljao se sa plavusama, crnkama, udatim, razvedenim, mladim, starijim, nije mu bilo vazno, a zvanicno je bio njen decko.
Raskinuli su. Ana to nije htela da trpi.
Ali, ubrzo su se pomirili. Ostavio je sponzoruse koje su ga jurile, bio je samo njen. Cesto joj je pustao Djokinu pesmu: "citav zivot jurile su me plave, sve neke iste kao kopije, hej moje plave, dosle ste mi glave, dosadne krvopije, HOCU JEDNU MALU GARAVU, da je gricnem kao jabuku..." Ne znam da li se bio zaljubio u nju, ponekad mislim da jeste, a ponekad, opet, pomislim da on to ne ume. Sve u svemu, bili su zajedno non-stop. Vozili su se autom, motorom, isli zajedno u diskoteke, kafice, provodili se. Spavala je s njim nekoliko puta. Nije joj bio prvi, ali je govorila da je on njena treca i najveca ljubav. Da se sve nastavilo kako je pocelo, ja mislim da bi se oni vencali odmah nakon njene srednje skole. Ali, sudbina je htela drugacije.
Te proklete veceri, bio je petak 13, otisli su na neku zurku. Tad su se prvi put posvadjali. Rekao joj je da se promenila, da nije vise ona devojka koju je upoznao. Da je postala gruba prema ljudima, smatrala ih manje vrednim, svaku lepu devojku smatrala zakletim neprijateljem, uvek zelela da bude najbolja u svemu, "gazila preko leseva" da bi ostvarila ono sto hoce. Govorio joj je da previse pije i pusi, da to ne valja.
- U sta si se to pretvorila, mala? - pitao je, ali nije dobijao odgovor.
Cutala je. Nije znala sta da mu odgovori.
Dragan i ja, njena najbolja drugarica, smo bili jedine osobe na ovom svetu prema kojima se normalno ponasala. Ali, u poslednje vreme se i to promenilo.
- Daj, oladi Dragane! - bilo je sve sto je rekla. - Ajde, idemo kuci.
Trazila je da vozi. Dragan se bunio, govorio joj da je pijana, ali nije slusala. Sela je u njegov crni kabriolet. Imala je opet onaj cudan sjaj u ocima, gotovo bolestan i ludacki. Vozila je brzo, vrisnula je na sav glas i pustila volan.
- Ana, ne zajebavaj se s tim, pijana si, udaricemo u nesto... - dreknuo je Dragan.
Nije se obazirala. Ponovila je to, pustila volan i podigla ruke visoko u vazduh. U tom trenutku je iza krivine naisao kamion i dva automobila iza njega. Dragan je zgrabio volan, ali prekasno...
U pola pet ujutru je zazvonio telefon. Javila sam se i cula Aninu mamu kako govori nesto nepovezano. Sve sto sam razumela je da je Ana imala udes.
Odjurila sam u bolnicu. Videla sam uplakane ljude, nosila na kojima su je doneli su bila skroz krvava. Dragan je imao posekotinu na glavi i polomljenu ruku. Bio je pod stresom, dali su mu sedative da se smiri. Zelela sam da cujem detalje, kako se to dogodilo. Nije znao da mi kaze nista osim: - Ja sam kriv, nije trebalo da joj dozvolim da vozi. Bila je pijana, trebalo je da je sprecim...
Ja sam bila u soku. Jedna zena mi je ispricala kako se sve desilo. Rekla mi je da su udarili u kamion, da je Ana izletela iz kola. Nisam mogla da verujem.
Tesila sam Anine roditelje. Svi smo bili u soku. Posle pola sata se pojavio doktor. Anina majka je potrcala prema njemu.
- Kako je ona? Dobro je, zar ne? Da li je povredila kicmu? Moci ce da hoda, recite mi nesto, pobogu!
Doktor je tiho rekao:
- Zao mi je gospodjo. Vasa cerka je izletela iz auta. Srce joj je stalo na mestu, izgubila je mnogo krvi...Primite moje saucesce.
Ne mogu opisati osecaj koji smo svi imali tog trenutka.
Od doktora sam saznala svaki detalj. Od silnog udara njeno srce se pomerilo i prestalo da radi istog trenutka. Pored toga, izgubila je mnogo krvi, imala teski potres mozga, polomljene obe noge, kicmene prsljenove. Da je prezivela, bila bi u komi ko zna koliko, a ako bi se ikada probudila iz kome ostala bi nepokretna.
Tuzna povorka ljudi u crnom, njeni najblizi izgledali su kao senke. Kovceg nisu otvarali. Zeleli su da je ljudi zapamte onakvu kakva je bila. Lepa, najlepsa. Bar dvadeset ljudi je govorilo na sahrani, svi su plakali, sahrana je trajala tri sata. Kako da su svi odugovlacili, kao da niko nije zeleo da se oprosti od nje, zauvek.
Od tada je proslo neko vreme. Rane su jos uvek sveze.
Sa Draganom sa nedavno pricala. On ne moze da se pomiri sa cinjenicom da Ane vise nema. Njenu sliku u najvecem formatu koji postoji je uramio. Gleda u nju, tuguje, pije, ne shvata sudbinu koja mu je uzela.
Ja sam tuzna, ali se trudim da tu tugu nekako sakrijem. Ma sta da se desi, idi dalje - Ana je to uvek govorila.
Ali, nje nema da mi sada pruzi podrsku, da me svako vece pita: "A sto se ne smuvas s onim, bas je sladak? Ili sa onim tamo, to mi je drug, lako cu ti ga srediti...", da mi gleda u solju, da mi pomaze oko matematike, da se smeje i kad nema razloga za smeh i radost.
Zivot ide dalje, to je tacno, ali kako i na koji nacin, to zavisi malo od nas, a malo i od Boga...
Prica koja je mnoge natjerala na suze
Od kako zna za sebe mrzi je.Od kako zna za sebe stidi se nje.Majka mu je radila kao kuharica u jednoj skoli blizu njegove kako bi prehranila svoje dijete.Kada je dosao iz skole zamolio ju je da nikada ne dolazi mu skolu jer bi njegovi drugovi poceli ga izazivati.Majka je sutjela,bila je uvrjedjena.Narednog dana
krenuvsi se sa posla majka je vidjela da je njen sin zaboravio
pernicu i otisla je u skolu..Kada su opazili zenu sa jednim okom
djeca se pocese smijati.Majka je trazila svoje dijete koje se
sakrilo.Dala je pernicu jednoj ljubaznoj zeni koja joj je prisla i
sakrila je od te djece.Vratila se kuci i cekala svoje dijete... Dosao je kuci i izderao se na nju,rekao joj rijeci koje ce
njegova majka a i on pamtiti do kraja zivota,a to je volio
bi da umres da te nema..Majka je sutjela,plakala..Nije ga bilo briga za njena osjecanja..Samo je zelio da ode od nje.Marljivo je ucio i tako i bi.Otisao je u Singapur,tamo je
napravio kucu,ozenio se,dobio djecu i napokon bio zadovoljan svojim zivotom.Sve dok jednog dana majka mu nije dosla
pred kucu.Njegova djeca pocese vristati,a on joj rece zbog cega je dolazila i neka odmah ode.Majka kao i svaki put je sutjela....Godine su prolazile i jednog dana provjeravajuci
postu ugledao je pismo na kojem ga pozivaju na porodicni skup.Rekao je svojoj zeni da ode na poslovno putovanje..Konacno je dosao u svoj rodni kraj i iz ciste radoznalosti udje u kucu.Kada tamo na stolu pismo majke u kojem pise~
IZVINI STO SAM TI IKADA NANIJELA ZLO,IZVINI STO SAM
TE OSRAMOTILA PRED DRUGOVIMA,IZVINI STO SAM
TI PREPALA DJECU...JA SAM BOLESNA,LEZIM U
KREVETU IZ KOJEG NAJVJEROVATNIJE NECU SE NIKADA
NI DICI....ALI AKO NE ZNAS KAO MALI DOZIVIO SI
SAOBRACAJNU NESRECU...OSTAO SI BEZ OKA.NISAM
MOGLA DA GLEDAM SVOJE DIJETE KAKO ODRASTA
BEZ OKA,DA MU SE SMIJU KAO STO SU SE MENI
SMIJALI...DAROVALA SAM TI SVOJE OKO JER BI MI BILO
DRAGO DA POSMATRAS SVIJET MOJIM OKOM...
IZVINI JOS JEDNOM
jedna ljubavna prica....
Mala djevojčica, sklupčana, uplakana iza staklenog zida. Iza zida kojega je sama napravila. A kojega je tako lako slomiti, samo malo nježnosti....i zid se rasprsne u stotinu komadića.
Koliko je već grešaka napravila u životu.
Prvi momak, stariji od nje, patila je za njim cijeli prvi razred srednje škole. On je onda bio maturant, faca. Prohodali tek nakon nekoliko godina. Veza na daljinu, 600 km. Zaljubila se. On ne. Bila mu je draga, ali je nije volio. Iako im je dugo trebali da se maknu jedno od drugoga. Mlada i naivna, a on stari lisac...priča stara koliko i svijet.
Nakon toga mjeseci samoće. Tu i tamo netko proleti, a na početku ljeta nova ljubav na pomolu. Simpa momak. Opet joj nije trebalo dugo da se zaljubi. Gladna ljubavi i nježnosti. Ovaj put 100 km udaljenosti. Prevario ju je. Oprostila mu je. Ali nije išlo. Ona ga je shvatila ozbiljno, on nju ne. Sada je oženjen i ima dijete. U dobrim su odnosima, na njega se nije mogla ljutiti. Nakon što je vrijeme zalječilo rane, ostali su u dobrim odnosima.
Ali bolilo ju je nakon prekida jako, kreten je uletio u pravom trenutku. Još joj ni do dan danas nije jasno kako je mogla biti tako glupa i slijepa. On je jednostavno bio kreten u pravom smislu te riječi. Iako je možda bolji opis njega - jadnik. Svejedno. Riješila ga se jedva, nije je htio pustit. Iako ne želi priznat, srami se što mu je sve dopuštala. Svi mi znamo zajebat nešta u životu. Jadnik je bio njezin zajeb.
Dok je sama...kučka je....hladna. Muškarci su joj samo igračke.
Kako je lagala samu sebe
On, jedini zbog kojeg je patila. Zbog kojeg je osjetila takvu bol. Bol kao da joj netko čupa srce iz grudi, toliko jaka i fizička. Voljela ga je, on za nju nije mario. Prelazila je preko njegovog ignoriranja. Trčala za njim ko psić. Nije mogla podnijeti tu bol. Ali onda je rekla dosta.
Nakon što je to preživjela, shvatila je da je ništa ne može uništiti. Dobila je hrabrost. Prestala se toliko bojati da će biti povrijeđena. Na tome mu je zahvalna.
Nastavila se zabavljati. Nije joj više trebao zid. Ojačala je. Ali nastavila je nositi masku. Htjela je glumiti jaku i nedodirljivu osobu.
Mala djevojčica, nije ju bilo teško pročitati..... ako si znao gledati.
Zaljubila se odjednom. U Njega. Uletio joj je u život posve nenadano, nakon što je rekla da joj je dosta i veza i muškaraca, trebala je odmor.
Nakon one patnje, naučila je slušati unutarnji glas.
Poslušala ga je u vezi Njega. Nije pogriješila. Bar ne još.
Sretna. Napokon sretna i iskreno voljena.
Sreća kada ju je najmanje očekivala. Makar ne potrajala dugo, biti će zahvalana i za ovo vrijeme što su proveli skupa.
Ne srami se djevojčice u sebi. Nema više maske. Nema zida.
Djevojčica je sretna i voljena, okružena nježnošću.
Sunce kad tada izađe.
Happy end....
Nemoj nikada nikom reci, da sam ta osoba ja.
Nemoj nikome nikada reći
Da je postojala jedna ' MALA' ... Da je bila tvoja,
I sve ti dopuštala, sve dala... Nemoj nikome nikada reći
Da si otišao iz njenog života.. Kao tama...
Nemoj im priznati nikada.. Da je 'MALA' ostala sama...
Nemoj nikome nikada reći… Da je plakala i patila...
Da si 'MALOJ ' značio, A nije te vratila...
Nemoj nikome nikada reći Da je ponos uništio sve...
Tko zna hoće li opet biti sretna? Nemoj nikome reći, Molim te...
Nemoj nikome nikada reći Da 'MALA' trebala te...
I da je mala bojala se;Svega čega bojiš se...I kada gledas 'MALU' -
Ona gleda te...I kada druge te žele -
Ona neda te...Nemoj nikome nikada reći
Da su ti govorili Da za tu 'MALU' nisi...
I nemoj im nikada reći Da su je pitali:
' Zaljubljena ti si? ' .Nemoj nikome nikada reći
Da im je morala reći ' ne ' ... Nemoj nikome nikada reći
Da bio si joj sve... I nemoj im reći
Kako bile su teske noći te; Kada si 'MALOJ' ulazio u sne...
Kada je bila sigurna da Trebaš je...
A ti si bio sretan,Nisi znao za puteve tuge...
Nemoj nikome nikada reći Da njene noći bile su duge... Nemoj im reći
Da je 'MALA' zbog tebe sve izgubila.. .Jer, bila je sretna kad te poljubila...
I nemoj nikada nikome reći
Da si 'MALU' bar malo volio,
Iako je za oprost nisi molio...
Samo im reći
' zaliti neću ' ...
Ali, nemoj nikada nikome reći,
Da nakon svega -
'MALA' zeli ti sreću...
I zeli te bar kao prijatelja,
želi da kažeš joj sve...
Nemoj nikada nikome reći
Da 'MALA' nije mogla
Tebi reći ' ne '...
I nemoj im reći
Da 'MALA' još uvijek
zbog tebe diše...
Da 'MALA' zbog tebe umire
I zbog tebe stihove piše...
Nemoj nikome nikada reći
Da 'MALA' zbog tebe sja...
I nemoj im reći
Da ta 'MALA' sam JA...
POSLIJE SMRTI
Jednog dana u novinama je osvanula prica da se djevojka bacila sa nebodera zbog voljenog mladica,prije smrti napisala mu je oprostajno pismo:"DVA SVJETA MI SMO,NIKAD SKUPA MOGLI BITI NISMO,KRAJ TEBE SAM SE OSJECALA KO PTICA U LETU BIO SI MI SVE NA SVIJETU.VOLJELA SAM SVAKI DIO TEBE I ZBOG TOGA PROKLINJALA SEBE,PRATILA SAM SVAKI KORAK TVOJ I PRIZELJKIVALADA SI SAMO MOJ,ALI TEBI JE VAZNIJA BILA DROGA GLEDAO SI U NJU KAO UBOGA.VOLJELA SAM OCAJ NA TVOM LICU DOK SI SVUGDJE SA SOBOM NOSIO SPRICU.KOLIKE SAM NOCI PROPLAKALA MOLECI BOGA DA TE IZBAVI IZ PAKLA TOGA.ZBOG TEBE SAM SKORO UBILA DOK TE DRUGA PRED MOJIM OCIMA LJUBILA.SVAKE NOCI U MISLIMA SU MI BILE TVOJE SMEDE OCI.HTJELA SAM TE PREBOLJETI,HTJELA SAM TE PRESTATI VOLJETI,HTJELA SAM TE ZABORAVITI POMOCU PICA,ALI SAM TE OPET OSJECALA U SVAKOM DJELU SVOG BICA.CIM SAM TE UGLEDALA:PLAVO-SMEDA KOSA,SMEDE OCI ZNALA SAM ZABORAVIT TE NECU MOCI.ZBOG TEBE SAM MORALA KROZ PAKAO PROCI I DO OVE TACKE DOCI.BIO SI MI LJUBAV PRVA,A JA ZA TEBE OD LJUBAVI NI MRVA.NOSILA SAM TE U KRVI A SAD CE NJOM DA SE HRANE CRVI.KAD SE VRATE LASTAVICA JATA VISE NECE BITI MOJIH RUKU DA SE SMJESTE OKO TVOGA VRATA.MOLIM TE SVATI SVU SRECU ZELIM TI JA,ALI NE ZELIM VISE SAMA CEKATI SUMORNE ZORE,OVO JE JEDINI IZLAZ IZ OVE NOCNE MORE.ZNAJ DA TE NE KRIVIM NI ZA STO VOLJELA SAM TE TI MENE NISI I TO JE TO.SAMO TE JEDNO MOLIM POVREMENO MI DONESI NA GROB JEDAN CVIJET,JER IPAK SI BIO SAV MOJ SVIJET!Nakon dva dana u novinama osvane prica:"NA GROBU DJEVOJKE NADOSE LES MRTVOG MLADICA.OBITELJ STO JE DONIJELA CVIJECE SVOJIM MRTVIM NASLA GA JE S NOZEM U PRSIMA.KAD JE DOSLA POLICIJA USTANOVILA MIR,U NJEGOVOJ RUCI NASLA JE KRVAVI PAPIR-JA SAM VOLIO TEBE AL ME OVAJ ZIVOT NEPOVRATNO SJEBE.GADIM SE SAM SEBI JER PRVU LJUBAV NISAM MOGAO PRUZIT TEBI,A VOLIO SAM TE SVJEDOK MI BOG SAD KAD TE NEMA KO DA NEMAM NIKOG SVOG.GURAO SAM TE STALNO OD SEBE JER NISAM ZELIO UNISTITI TEBE.NISAM HTIO DA PATIS,A TISUCU PUTA SAM POZELIO DA MI SE VRATIS.LJUBAV JE KUJA KOJA TE NA SVE NACINE SJEBE,LJUBAV JE ONA GUJA KOJA TE ODVOJILA OD MENE.NE ZELIM VISE BITI TUGE I BOLI ROB,JEDNA ZELJA MI JE DA S TOBOM DJELIM GROB.U ZORU KAD MI SRCE PRESTANE DA LUPA,KAD NISAMO MOGLI ZA ZIVOTA,U SMRTI CEMO BITI SKUPA.........
Ljubav je najveca.......
Djevojka upita svog dečka: 'Da li si zaljubljen u mene?' On odgovori:'Ne!'Ona ga upita:'Da li misliš da sam lijepa?'On odgovori:'Ne!' Ona ga opet upita:'Da li sam ja u tvom srcu?'On odgovori:'Ne!'Na kraju ga upita:'Da te napustim da li bi plakao za mnom?'On odgovori:'Ne!' Okrenula se veoma tužna i odlučila da ode od njega. On je na to zagrli i reče joj:'Ja nisam zaljubljen u tebe - JA TE VOLIM!!!! Ja mislim da nisi lijepa - JA MISLIM DA SI PREKRASNA!!! Ti nisi u mom srcu-TI SI MOJE SRCE!!!Ja ne bih plakao kad bi ne ostavila - UMRO BIH!!!' Znali su se 6 mjeseci, prije nego što su prohodali, posavađali su se, ali su se i prije te svađe zbližili još više. Jednog dana mu je rekla da je bolesna, da ima bolest srca. U trenutku ju je zagrlio i počeo plakati. Ubrzo kada je trebala ići na operaciju, kada je trebala ući u avion, nije se ni pozdavio s njom.Kada je došla oporavljena sa operacije nije ga vidjela. Pitala je mamu gdje je. A ona odgovorila:'ZAR NE ZNAŠ KO TI JE DAO SRCE!!'